Предвјечни Отац, који сина Логоса рађа и Духа исходи у врјеме оно, благоволи да се Син оваплоти и постане тјело-твар.

Остваривши тако јединство створеног и нествореног у личности својој, понесе и спасе сву твар.

Отац Свјет види као сина - читав Свјет постаде Син, Рај Божији, тјело Христово, јер само у руци сведржитеља (Пантократора) може да опстоји и постоји.

Стварајући људе, Бог пожели себи другове равне. Уводећи у биће, ни из чега створи нас, у сусрету1 са Њим постадосмо и добисмо залог, образ Његов, који је личност наша и позвање , да богови синови равни Христу Сину будемо и живимо животом Свете Тројице.
Ми, тварни и створени, само се Духом Светим можемо узњети у тјело Његово које је Црква, сабрани једни са другим и са твари.
Дакле, Бог Син се и ово врјеме оваплоћује евхаристијски. Тако свјет постаде једна од слика Бога, односно твар постаје способна за благодат, за нестворено. Свјет узнесен Духом Светим пос таје Тјело Христово и учествује у односу Свете Тројице.
Тако, мада од стварања сва твар носи печате Логоса (смислена је-научна) односно, Логос носи њу, од оваплоћења ми налазимо у њој2 (сликамо), откривамо Исуса Христа само једначећи се са Њим, откривамо и себе, порјекло свјета, нас као свјет Божији и са-носиоце, саствараоце и поете космоса..

1.у огледу
2.У твари - Христа! логоси твари по оваплоћењу су “христоси” односо имају људско лице, па тако и наука открива христа-човјека-као смисао - логос твари.